Emocionalna inteligencija (EQ) - Ključ uspeha i sreće u životu

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). Ali šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobre odnose, bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Evo jednostavnog testa za procenu vašeg EQ nivoa. Na pitanja odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid
10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N. Najvažnije je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije - to se uči.

Zašto je EQ važniji od IQ?

Emocionalna inteligencija je zaista važna pa se kao takva danas proučava i na fakultetima. Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Neurološka osnova emocija

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda - amigdala - koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Pre nego što stignemo da razmislimo o nečemu, mi zatičemo sebe kako smo već reagovali.

Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo - dobro/loše/strašno/opasno". Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga koje bismo mogli definisati.

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima, pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe žlezde sadrže mnogobrojne receptore i učestvuju u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, norepinefrin, epinefrin itd.

Epifiza - žlezda emocija

Epifiza ili pinealna žlezda se nalazi u sastavu međumozga, liči na šišarku bora, ružičaste je boje, dužine 10 mm i širine 6 mm. Povezana je sa hipotalamusom, amigdalama i drugim delovima mozga, pre svega limbičkim sistemom čiji je uostalom sastavni deo.

Naučnici su utvrdili njen ogroman značaj za razvoj emocija kod deteta, kao i u odraslom dobu. Veoma je važna uloga sna, naročito onog pre ponoći, jer se tada luči melatonin koji utiče i na stabilnost emotivnog sveta čoveka, ali i na usporavanje procesa starenja.

Drugi hormon koji luči epifiza je serotonin - hormon sreće. Ako povežemo sve ove činjenice, ispada da ako imamo zdrav san pre ponoći, pogotovo ako smo srećni i zadovoljni, sporije ćemo stariti. Ima logike, zar ne?

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece?

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Prema jednoj definiciji, to je urođena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavanje veštine upravljanja emocijama što može imati dugoročan pozitivan efekat za zdravlje, sreću i život u celini.

Roditelji treba da prepoznaju emocije kod dece kako bi ih naučili da ih kontrolišu. Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od ostalih vršnjaka.

Decu možemo da naučimo da uvek imaju mogućnost izbora, čak i kad ih preplave negativna osećanja. Na roditeljima je da nauče decu kako da upravljaju osećanjima. Ako su uspešni u tome, manja je verovatnoća da će prihvatiti cigarete, alkohol ili drogu - ove zavisnosti su gotovo uvek rezultat neispunjenih potreba u porodici.

Kontrola emocija kod odraslih

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike, manijakalni ispadi.

Ne možemo svi uvek biti ni srećni niti uvek ljuti - pa ličili bismo na smajlije. Tako svakako, život se sastoji iz prijatnih i neprijatnih osećanja. Za duševno zdravlje važno je umeti održati meru. Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština.

Emocionalna inteligencija i zdravlje

Psiha i emotivna stabilnost su najbolji saveznici i u borbi sa vrlo teškim bolestima. Samo onaj čovek koji uspe da sakupi svu pozitivnu energiju i savlada strah, osećanje očaja, izgubljenosti i panike može da pobedi i maligna oboljenja.

Na odeljenju za radiologiju svi pacijenti su dobijali hemoterapiju i lečili se zračenjem, ali su preživeli samo oni koji su uspeli da savladaju emocionalnu, psihičku i telesnu krizu i da sačuvaju osmeh i onda kad je bilo najteže. Takvo iskustvo te promeni za ceo život i shvatiš koliko su beznačajne neke sitnice zbog kojih se nerviraš u svakodnevnom životu. Kao da se ponovo rodiš, očišćen od svih loših emocija, i naučiš da jednostavno kažeš: "Život je lep."

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključna za uspeh i sreću u životu. Za razliku od IQ koji je u velikoj meri urođen, EQ možemo stalno razvijati i unapređivati kroz ceo život. Naučiti da prepoznamo, razumemo i upravljamo svojim emocijama, kao i da razumemo emocije drugih, može nam doneti bolje međuljudske odnose, veću ličnu sreću i čak bolje zdravlje.

Počnite raditi na svom EQ već danas - budite svesniji svojih emocija, trinite se da ih razumete i kontrolišete, vežbajte empatiju i saosećanje. To je put ka ispunjenijem i uspešnijem životu.